Učenje i trajnost pamćenja

Često se pozivamo na uspehe koji su ostvareni ranije, u prošlosti. Međutim, koliko je umeće izazvati stečeno znanje, onda kada je potrebno i na pravi način?

Usled “dugog sedenja u školskoj klupi“, naročito je bitno poboljšati sposobnost pamćenja. Bez obzira na zapažene rezultate tokom pohađanja nastave, logičko pamćenje trebalo bi biti prioritet. Mada, mnoge odgovore saznajemo radeći, tj. tek baveći se određenom vrstom posla, u našoj je mogućnosti učiti na razne načine. U tom smislu, dugoročni predlozi se kreću u smeru smislenog čitanja, shvatanja, ali i razmišljanja o što smelijem usmeravanju pročitanog ka konkretnoj situaciji.

Lakše i dugoročnije pamćenje informacija značajno je mnogima, bilo da kreću dalje etapama znanja, ili se ne vraćaju više u proces formalnog obrazovanja, jer učenje kroz život - jednostavno je neizbežno. Prvi korak pamćenja je učenje, a za razumevanje u kontekstu bitno je i:

• Čitanje uz podvlačenje najvažnijih delova, čime se održava pažnja;
• Razgovor „naglas“, pričati i slušati sopstveni izgovor, a konverzacija sa drugim ljudima će objašnjenja okolini i naše razumevanje stvari učiniti zabavnijim i motivišućim;
• Eksperimentisanje sa načinima i razlozima koji gradivo dovode u vezu sa realnošću, čineći informacije »stvarnijim« za kasniju upotrebu (imati na umu primere, koji mogu biti efikasniji od definicija);
• Pisanje, crtanje šema i dijagrama, davanje oblika, formi, značenja;
• Ponovljeno slušanje predavanja, kao primer primene auditivnih metoda.

Nakon svake procene da je učena građa zaista i naučena, korisno je zapisati prepričanu suštinu. Time će se zadržati pokreti i upamtiti sopstvene reči. Srž motorne funkcije nije moguće bolje objasniti nego činjenicom da svakodnevne aktivnosti sa primenom i vežbom postaju bolje i decenijama se ne zaboravljaju (npr. vožnja bicikla, plivanje).

Neizostavan segment pamćenja odnosi se na ponavljanje, odnosno obnovu u određenim intervalima. Na početku pravilno shvaćena i često ponavljana materija, izvesno je, ostaće duže u našem pamćenju.

S obzirom da obaveze u školi nisu više deo angažmana, za buduće brucoše u fokusu je pitanje postizanja željene koncentracije i tempa rada. Kvalitet pamćenja zavisiće od koncentracije, a koncentracija od interesovanja za ono što je predmet učenja. Svemu što ne želimo da bude zaboravljeno posvećujemo pažnju, što znači da time sami biramo šta će biti zapamćeno.

Kako se ne bi izgubilo na prisebnosti, važno je prilagoditi vremenu učenja i neophodan predah. Tada, da bi se redukovala napetost, potrebno je setiti se aktivnosti koje nas opuštaju, osiguravaju umirujuće misli i svežinu, pa samim tim, i uspešan pokušaj da se savlada i ostatak predviđenog gradiva. Na taj način, neće biti teško da se održi dobro raspoloženje, odvažnost, koncentracija i ono  naučeno - što se već zna.

Govoreći o tehnikama pamćenja, čak i ako sve do sada pomenuto nije nepoznato, ističe se korist od probanja više njih. Potom se neminovno zadržati na onim koje lično najviše pogoduju, međusobno dopunjuju i, povrh svega, daju dovoljno odjeka u našoj memoriji. Jer, kada iskreno težimo najširem informisanju i sticanju stručnosti, tada nema promašenih poslova ni profesija.