Uz „to do” listu sve je lakše

Studentski dan je prepun obaveza: odlazak na predavanja, čitanje, pregled beležaka, pisanje radova, istraživačke aktivnosti, različiti projekti, ponekad i dodatni posao. Radi lakšeg i boljeg organizovanja dnevnih aktivnosti neophodno je da napravite dobro osmišljeni plan. Kada je ono što želite da odradite zapisano, i kada po stavkama odrađujete sve što je potrebno, sve izgleda mnogo jednostavnije, manja je verovatnoća da se izgubite u moru obaveza i zaboravite ono što treba da ispunite.

U nastavku vam nudimo savete koji će vam olašati sastavljanje i korišćenje „to do” liste.

Prvi korak je brejnstorming – dobro poznat u svim oblastima. Ispišite bez ikakvog reda sve stavke koje treba da odradite za sutra. To možete raditi na listu papira, svom planeru ili na zasebnim karticama i da na svakoj ispisujete po jednu obavezu. U prvom momentu, ne razmišljajte o prioritetima. Jednostavno ih popišite sve.

Sledeći korak je da procenite raspoloživo vreme za obavljanje tih aktivnosti. Pored svake aktivnosti koju ste prethodno ispisali, napišite koliko vam je vremena potrebno . Ovde treba biti izuzetno pažljiv zato što se vrlo lako može dogoditi da pogrešite u proceni i tako umanjite svoju produktivnost kasnije. U tom slučaju, bolje je da predvidite više vremena nego manje. Tako možete izbeći isfrustriranost ako nešto ne stižete (što se događa ako isplanirate manje vremena), ali i da vam ostane vremena za slobodno vreme ukoliko završite ranije od predviđenog.

Nakon što ste odredili vreme za obavljanje svake od stavki na vašoj listi, napišite koliko vremena imate na raspolaganju tog dana, pa u skladu sa tim napravite plan.

Treći korak  je da napravite listu prioriteta. Da biste izbegli preopterećenost i isfrustriranost zbog isuvuše zgusnutog rasporeda, odredite šta vam je najvažnije da odradite za taj dan. To, naravno, imajući u vidu raspoloživo vreme. Svoje prioritete ćete najlakše odrediti ako svoje aktivnosti grupišete po važnosti pod A, B i C, od najvažnije ka manje važnoj. Slovom A označite najhitnije i najzahtevnije zadatke. Stavke sa oznakom B su važne, ali ne tako kao prethodne. Neka vam aktivnosti C budu sve one svakodnevne, koje možete da odradite ako vam ostane vremena, ali koje nisu hitne.

Sledeći korak je precrtavanje stavki koje ste odradili. Nakon toga prelazite na naredne ili dodajete nove. To vam može biti zanimljivo, a osim toga izuzetno je praktično.

I najzad, poslednji korak je procena uspešnosti. Najpre pregledajte sve aktivnosti A prioriteta. Ukoliko imate mnogo neodrađenih A stavki, biće da niste bili preažurni. Potrudite se da to popravite narednog dana. Ukoliko su sve precrtane, preimenujte aktivnosti B (ako ih je ostalo) u A i onda ćete dobiti nove prioritete. Ukoliko ste se baš potrudili da ispoštujete tajming i prioritete, onda vam je verovatno ostalo vremena i za one najmanje hitne aktivnosti.

Nemojte da vas brine ukoliko isprva ne isplanirate dobro svoje aktivnosti, niti ako ne ispunite plan. Bitno je da jednom krenete sa organizovanjem svojih obaveza, a progres će doći vremenom.

Preuzeto sa sajta www.prijemniispiti.com