Iskustva stipendista u inostranstvu
TweetObrazovanje je transformativno putovanje, koje ima moć da preoblikuje živote ne samo pojedinaca već i čitavih zajednica i društava. Ipak, troškovi sticanja visokog obrazovanja, posebno u inostranstvu, za mnoge ostaju previsoki. Stipendije igraju ključnu ulogu u omogućavanju pristupa kvalitetnijim obrazovnim mogućnostima. Sa smanjenim finansijskim izazovima ili bez njih, studenti koji primaju ove stipendije su spremni za neometanu interakciju sa novim kulturama, idejama i obrazovnim sistemima.
S obzirom na to da su najbolji izvor informacija o inostranim stipendijama sami primaoci tih stipendija, razmotrićemo njihova iskustva. Proučavajući iskustva stipendista, bolje ćemo razumeti finansijske izazove sa kojima se studenti u inostranstvu sreću, kao i to da li su same stipendije dovoljne za nesmetano ispunjavanje akademskih obaveza u okruženjima poznatim po visokim troškovima.
Način prikupljanja informacija
Da bismo sveobuhvatno razumeli iskustava studenata koji studiraju u inostranstvu, koristili smo naš sajt da prikupimo njihove priče. Na našoj veb-stranici podstakli smo studente da slobodno dele svoja iskustva, popunjavajući formulare sa raznim pitanjima, među kojima su i ona o stipendiji i finansijama. Potom ćemo u ovom članku, na osnovu informacija koje su nam date, navesti ono što je najbitnije kada je reč o ovakvim iskustvima.
Svako ko je studirao u inostranstvu ima priliku da podeli svoja iskustva sa nama. Sva iskustva, kao i formulari za podelu iskustava, nalaze se na našoj stranici Iskustva studenata iz inostranstva.
Iskustva sa inostranim stipendijama
Razmotrićemo iskustva studenata koji su primali stipendije i otkriti kako su pomoću njih uspevali da pokriju svoje finansijske potrebe tokom studiranja u inostranstvu. Takođe ćemo istražiti da li su stipendije pokrivale troškove smeštaja, a analiziraćemo i dostupne mogućnosti zapošljavanja za ove studente i da li su im stipendije omogućavale da imaju skraćeno radno vreme.
Šta pokrivaju i koliko novca pružaju stipendije u inostranstvu
Prema podacima koje smo prikupili, mesečne stipendije su varirale, a mnogi studenti su prijavili prosečnu sumu od oko 1.000 evra mesečno. Neke stipendije su se isplaćivale na godišnjem nivou, ali je suma tih stipendija bila slična onim koje su se isplaćivale na mesečnom nivou.
Neki su ponudili sveobuhvatan paket koji pokriva školarinu, troškove života, pa čak i obezbeđivanje osnovne opreme poput laptopova. Ove sveobuhvatne stipendije ne samo da su finansirale obrazovanje već su omogućile i udoban životni standard, pružajući studentima priliku da sebi povremeno priušte izlete i izlaske.
Nasuprot tome, druge stipendije imale su izvesna ograničenja – pokrivale su samo školarinu i osnovne životne troškove. Iako su ovakve stipendije bile skromnije, u velikoj većini slučajeva je to studentima bilo sasvim dovoljno, a poneki su se pak odlučivali za dodatne poslove (u najvećem broju slučajeva dobrovoljno).
Naši studenti često su nam naglašavali da im putni trošak kada su se vraćali iz inostranstva nije bio pokriven, te da su taj put morali sami da finansiraju, tako da je to nešto na šta treba obratiti pažnju.
Iako je bilo i svedočenja studenata osnovnih studija, većina ovih iskustava vezuje se za postdiplomske studije. Štaviše, stipendije na postdiplomskom nivou često su iznosile više nego one sa nižih nivoa studija i imaju tendenciju da se povećavaju kako studenti napreduju na svom akademskom putu.
Sve u svemu, ukoliko bi studenti uspeli da dobiju stipendiju, nije bilo slučajeva nisu mogli da pokriju svoje osnovne potrebe.
Finansijski troškovi studentskog života u inostranstvu
Cena hrane, na koju se često izdvaja znatan deo studentskog budžeta, ne pokazuje značajnu razliku. Iako kupovina voća, povrća i drugih sastojaka za spremanje hrane kod kuće ponekad može biti skuplja u inostranstvu, troškovi ishrane u menzama su u skladu sa životnim standardom u Srbiji. Međutim, vredi napomenuti da je društveni aspekt studentskog života (naročito izlasci) znatno skuplji u stranim zemljama. Međutim, studenti su naglasili da postoje povoljnije opcije za zabavu.
U proseku, studenti su prijavili da su ukupni mesečni troškovi iznosili oko 600 evra. Međutim, troškovi života su se veoma razlikovali od zemlje do zemlje. Na primer, skandinavske zemlje imaju više cene od drugih zemalja, ali pažljivim planiranjem budžeta stipendija mogao bi se omogućiti udoban studentski život, ponekad čak i iznad uslova života koji se mogu očekivati u drugim zemljama. Pametna kupovina, kao što je kupovina tokom rasprodaje, bila je uobičajena strategija koja se koristila za upravljanje troškovima mnogih studenata.
Među raznim troškovima, na smeštaj je uglavnom odlazio najveći deo budžeta. U zavisnosti od grada i tipa stanovanja, ovaj trošak bi mogao dramatično da varira. Prevoz je za neke bio još jedan značajan trošak, posebno u zemljama sa višim troškovima javnog prevoza.
Zanimljivo je da je, ako izuzmemo izlaske i smeštaj, opšte iskustvo stipendista bilo da cena studentskog života u inostranstvu nije drastično veća od one u Beogradu.
Pitanje smeštaja
Studenti su naglasili da je najpristupačnija opcija za studente obično smeštaj u studentskim domovima. Ove objekte, međutim, može biti teško obezbediti zbog velike potražnje i ograničene dostupnosti, a u odnosu na studentske domove u Beogradu nisu ni preterano povoljni.
Većina studenata je izjavila da je tražila smeštaj samostalno, koristeći onlajn-platforme ili lokalne oglase. Ovaj pristup, iako zahtevniji, nudi veći stepen fleksibilnosti i izbora i ponekad predstavlja jedinu opciju.
U srećnim slučajevima, nekim studentima su stipendijske organizacije i univerziteti direktno ponudili smeštaj u studentskim domovima. Ovaj oblik podrške znatno je ublažio stres oko pronalaženja smeštaja i omogućio studentima da se više fokusiraju na svoje studije.
Radi povećanja svojih šansi za nalaženje odgovarajućeg smeštaja, neki studenti savetuju prijavljivanje za smeštaj u domu što je ranije moguće ili dolazak mesec dana ranije u potrazi za smeštajem. Ovaj proaktivni pristup može znatno da pojednostavi inače veoma stresan i zahtevan zadatak pronalaženja pristupačnog i pogodnog mesta za stanovanje u stranoj zemlji.
Kada je reč o troškovima, cene studentskih domova se kreću od 200 evra do čak 400 evra – prosek je, dakle, između 250 i 300 evra, u zavisnosti od toga da li je jednokrevetna ili dvokrevetna soba.
Iznajmljivanje privatnih stanova može biti dosta skuplje. Pored toga, važno je zapamtiti da depoziti takođe mogu biti još jedan značajan jednokratni trošak, pored troškova smeštaja, čak i kada birate smeštaj u studentskim domovima.
Mogućnost za dodatno zaposlenje
Poslovi u okviru univerziteta, kao što je rad u fakultetskoj knjižari ili drugim objektima na kampusu, pokazali su se kao najčešće i najpoželjnije opcije među studentima. Ova vrsta poslova studentima omogućava ne samo da usklade svoje obaveze na poslu sa akademskim rasporedom već i da ostvare više interakcija sa članovima univerziteta i univerzitetskih zajednica, što im daje dodatnu prednost.
Studenti su nam preneli da velika većina stipendija obezbeđuje dovoljno sredstava za troškove života studenata, čineći rad sa skraćenim radnim vremenom samo opcijom, a ne neophodnošću. Međutim, privlačnost sticanja radnog iskustva, usavršavanja jezičkih veština i zarađivanja dodatnog prihoda navodi mnoge da istražuju mogućnosti zapošljavanja.
Studenti na doktorskim studijama imaju najbolje prilike za honorarni rad, posebno kada su obezbedili radno mesto kao asistenti u nastavi ili istraživači. Ove pozicije dopunjuju njihov prihod, a pored toga im pružaju dragoceno profesionalno i akademsko iskustvo.
Međutim, neke stipendije nameću ograničenja za rad sa skraćenim radnim vremenom, a u određenim zemljama, kao što je Italija, studenti su u obavezi da dobiju radnu dozvolu za zaposlenje van kampusa. Kao opšte pravilo, studentske vize obično omogućavaju studentima da rade do 20 sati nedeljno.
U mnogim slučajevima, pristup poslovima van kampusa je bio ograničen studentima koji nisu dobro znali jezik zemlje u kojoj su studirali. Za postdiplomske studente mogućnosti mogu biti šire. Mnogi univerziteti održavaju jake veze sa lokalnim firmama i organizacijama, olakšavajući pristup plaćenoj praksi.
Opšte preporuke
Studiranje u inostranstvu uz stipendiju predstavlja korisno iskustvo, ali donosi i neke izazove.
Evo nekoliko kraćih saveta za optimalnu upotrebu novca koji pružaju stipendije.
- Dobro se informišite o uslovima za svoje stipendije – Stipendije se uveliko razlikuju u pogledu njihove novčane vrednosti i onoga što mogu pokriti. Uverite se da razumete posebne odredbe vaše stipendije. Znanje o tome šta je pokriveno (od školarine do troškova života) može vam pomoći da efikasno raspolažete budžetom;
- Budite spremni na dodatne troškove – Iako stipendije mogu pružiti značajnu podršku, određeni troškovi kao što su putni troškovi možda neće biti pokriveni. Planirajte i štedite u skladu sa tim;
- Odlučite se za pristupačne opcije života – Pokušajte da obezbedite smeštaj u studentskom domu ako je moguće. Ovo su obično najisplativije opcije. Prijavite se ranije ili razmislite o dolasku mesec dana unapred da biste povećali svoje šanse da pronađete odgovarajući smeštaj;
- Istražite mogućnosti rada sa skraćenim radnim vremenom – Ako vam stipendija to dozvoljava, razmislite o radu sa skraćenim radnim vremenom, posebno o poslovima u kampusu. Pored toga što predstavljaju dodatan izvor prihoda, ovakvi poslovi mogu vam obezbediti i dragoceno radno iskustvo. Ne zaboravite da proučite zakone ako razmišljate o radu van kampusa;
- Pametno kupujte – Pazite na mogućnosti rasprodaje i popusta da biste uštedeli na svakodnevnim artiklima. Ovo može da napravi veliku razliku u vašem budžetu tokom vremena;
- Upravljajte troškovima – Izlasci mogu biti skupi u mnogim stranim zemljama. Imajte na umu ovo i potražite pristupačne opcije za zabavu kako biste društveni život prilagodili svom budžetu;
- Ne zanemarujte učenje lokalnog jezika – Poznavanje lokalnog jezika može biti ključno za obezbeđivanje poslova van kampusa. Razmislite o časovima jezika ili samostalnom učenju da biste poboljšali svoje veštine.
Zapamtite, studiranje u inostranstvu ne podrazumeva samo prevazilaženje finansijskih izazova već i prihvatanje mogućnosti za lični i akademski rast. Uz pažljivo planiranje, fleksibilnost i proaktivan pristup, studenti mogu stvoriti odlične uslove za svoje studije u inostranstvu.
