Sistem funkcionisanja srednje škole i fakulteta je veoma različit. Počevši od terminologije koja se koristi, obaveze slušanja predavanja, načina provere znanja. Mnogi studenti, pored ovih direktno vezanih promena, podnose i neke životne promene, poput menjanja mesta stanovanja, započinjanje samostalnog života i mnoge druge.
Zbog važnosti početnog perioda studiranja, neophodno je da se uspešno adaptirate na novonastale uslove. Nije lako promeniti navike koje ste imali prethodnih 12 godina, a upis na fakultet je već nekoliko meseci nakon završetka srednje škole. Da li je ovo dovoljno vremena da se stekne utisak o realnosti i preispitaju mogućnosti i želje? Ovo je često pitanje o kome se polemiše godinama unazad.
Ovaj blog ima za cilj da vam skrene pažnju na ovu temu pre nego što ovakvu adaptaciju i sami osetite na svojoj koži. U nastavku ćemo nabrojati koje su to osnovne razlike koje se primećuju između dva momenta koja su veoma bliska, četvrte godine srednje škole i početka studiranja osnovnih studija.
1. RAZLIKA U TERMINOLOGIJI
- Više ne postoje časovi, sada imate predavanja i vežbe.
- Testove, kontrolne vežbe i pismene zadatke su zamenili kolokvijumi i ispiti.
- Sastave su zamenili seminarski radovi i elaborati, a domaće zadatke, projektni radovi i predispitne obaveze.
- Više nemate polugodišta, već imate semestre.
- Imaćete obavezne i izborne predmete koji se u sistemu višeg obrazovanja nazivaju i kursevima. Za svaki od kurseva definisani su ishodi učenja, odnosno šta se od studenta očekuje da stekne kroz pohađanje kursa. Na nekim fakultetima pojedini ispiti su uslovni, odnosno morate ih položiti kako biste upisali sledeću godinu.
- Pri upisu na fakultet dobijate indeks koji će vam biti potreban kao identifikacija. Ovaj dokument biće vam neophodan za gotovo sve aktivnosti, od administrativnih do dobijanja studentskih popusta.
- Po završetku fakulteta dobijate dva važna dokumenta: diplomu i dodatak diplomi.
U zavisnosti od fakulteta i usmerenja koje ste izabrali, bićete upoznati sa još mnogo terminologije studiranja.
2. RAZLIKA U ODRŽAVANJU NASTAVE
Dok je u srednjoj školi prisustvo na nastavi obavezno, na fakultetima uglavnom nije. Ukoliko je prisustvo obavezno, profesori obično vode evidenciju puštanjem papira za potpise. Svaki student je dužan da ubeliži svoje ime. Na kraju predavanja profesori najčešće prozivaju imena sa spiska kako bi potvrdili prisustvo.
Predmeti su pretežno podeljeni na predavanja i vežbe. U školi je uvek jedan profesor zadužen za ceo predmet, dok na fakultetu obično imate i profesore i asistente.
Način kominikacije je dosta formalniji kada je u pitanju fakultet. Profesori vas nazivaju kolegama i uglavnom vam persiraju. Nema puno prostora za pojedinačnu komunikaciju između određenog studenta i profesora. Uglavnom se za većinu pitanja profesoru obraćate putem mejla ili zakazujete konsultacije u tačno određenom terminu, nakon čega odlazite kod profesora u kabinet.
3. RAZLIKA U NAČINU VREDNOVANJA ZNANJA
Ocene se ne kreću više od 1 do 5, već od 6 do 10, i svaka ocena znači položen ispit. Ocena 5 označava da je polaganje bilo neuspešno. Ocenjivanje se obično vrši nakon obrađenog celokupnog gradiva jednog predmeta, na kraju semestra ili nakon odslušanog dela gradiva, ukoliko je tako osmišljen predmet.
Polaganja ispita su organizovana u rokovima kojih ima najčešće šest. Pojedini fakultati organizuju i sedmi ispitini rok koji se popularno naziva "Oktobar II". Fakulteti uglavnom organizovanjem ovog roka izlaze u susret studentima koji nisu stekli uslov za upis u narednu akademsku godinu, a nedostaje im jedan ili dva ispita.
Pored regularnih rokova i Oktobra II postoje i predrokovi. Predrokovi se ne organizuju na nivou fakulteta, već odlukom profesora. Namenjeni su studentima koji su svoje obaveze redovno izvršavali i nije potrebno da pripremaju kompletan ispit. Na primer, ukoliko se veći deo ispita rešava preko kolokvijuma, završni ispit može biti formalnog karaktera, odnsno ne zahteva veliku pripremu.
Svaki put kada želite da izađete na neki ispit, morate to i prijaviti na sistemski način, međutim, pojavljivanje na ispitu koji ste prijavili nije neophodno. Svaki pokušaj polaganja ispita se evidentira.
Nakon položenog ispita, profesor upisuje ocenu u indeks. Većina fakulteta danas ima i elektornsku evidenciju ocena, tako da je upis u indeks postala izborna opcija. Nekada je za overu semestra bilo potrebno sakupljati potpise profesora i asistenata čime se potvrđuje vaše pohađanje kursa. Međutim, i ova vrsta evidencije danas je u elektronskom formatu. Takođe, pojedini fakulteti nude opciju promene ispitivača.
Primetićete da vam studiranje pruža veću slobodu i samostalnost, ali zato sami snosite odgovornost prilikom donošenja bilo koje svoje odluke, a svaka pogrešna odluka nosi i svoje posledice.
Nadamo se da smo vam bar malo približili studentsku terminologiju. Ukoliko želite da pročitate savete iskusnih studenata, pročitajte naš prethodni blog koji je upravo na temu: “Kako bih spremala ispite kada bih ponovo bila student osnovnih studija.”
MEF je fakultet 21-og veka koji se trudi da ide u korak sa novim generacijama i pruži kvalitetno savremeno studiranje. Čak i pre odluke o upisu na osnovne studije, MEF otvara vrata sadašnjim maturantima, budućim brucošima, da dođu, upoznaju se sa fakultetom, počevši od samog prostora, savremene opreme za učenje, delova za odmor i zabavu, do pružanja svih potrebnih informacija o samom studiranju ili upisu na osnovne studije.
