EVO ZAŠTO KAD ZAVRŠIŠ OVAJ FAKULTET NE MORAŠ DA BRINEŠ ZA POSAO. „MUŠKI” FAKULTET? NE BIH REKLA!

Dragana Slavković ima 23 godine i ona je student prodekan Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za manje od mesec dana treba da diplomira na departmanu za geotehniku, a od oktobra meseca očekuju je master studije, koje, kako kaže, želi da završi na fakultetu gde je i započela osnovne studije. Razgovarali smo sa njom jer nas je interesovalo kako tokom studija uklopiti ispite, vannastavne aktivnosti i zadržati socijalni život, a pritom biti siguran da te nakon fakulteta pouzdano čeka posao. Zvuči kao dinamičan studentski život, čiji je rezultat lako pronalaženje posla. Zar to nije ono što svaki srednjoškolac želi od fakulteta?

• Završavaš osnovne akademske studije na Rudarsko-geološkom fakultetu i ne mogu a da te ne pitam – zašto baš taj fakultet? Da li si čula da ga često nazivaju „muškim” fakultetom? 

Ono šta bih prvo želela da napomenem svim srednjoškolcima koji budu čitali ovaj intervju na Vašem portalu jeste da pročitaju tekst do kraja, jer će biti iznenađeni time koliko perspektivnih smerova postoji na našem fakultetu za koje možda nisu ni čuli. Pročitajte, nećete zažaliti! 
Nije ovo prvi put da čujem da je fakultet na kome studiram etiketiran kao muški. To je samo jedan od mnogih stereotipa koji se vezuju za naš fakultet. Ja se iskreno iznerviram kada me neko pita na kom sam fakultetu i uvek kažem: „Ja sam na Geološkom”. Ali Geološki fakultet ne postoji. Ne postoji ni Rudarski. Postoji Rudarsko-geološki fakultet. Nas studente, naročito devojke, često bude sramota da kažemo da smo sa ovog fakulteta, jer ljudi obično zapamte samo „rudarski” i automatski nas zamišljaju da radimo u rudniku, da smo garave, sa šlemom na glavi, u „muškom” kombinezonu i sa gumenim čizmama. Mogu Vam reći da su sve ovo samo stereotipi koji su duboko ukorenjeni. To je nesrećna okolnost našeg fakulteta, što, za razliku od drugih „popularnijih“ fakulteta, mora mnogo više da se promoviše kako bi srednjoškolci stekli svest o tome šta se zapravo na našem fakultetu izučava. Razumete, svaki srednjoškolac je čuo za Građevinski, Arhitekturu, Medicinu, Pravo, ETF, FON, Matematiku, Hemiju i slično. Razlog tome je što đaci tokom srednje škole (srednje stručne škole ili gimnazije) delimično ili potpuno dolaze u kontakt sa materijom koja će se detaljnije izučavati na ovim fakultetima. Geologija i rudarstvo nisu u sklopu osnovnog ili srednjoškolskog obrazovanja, nažalost. U gimnaziji, doduše, geologija se u okviru geografije provlači kroz nekoliko lekcija. Ali to je sve. Naš fakultet broji blizu 2.000 studenata sa osnovnih, master i doktorskih studija. Znate li koliko njih će zaista raditi u rudniku? Maksimum 20. To je 1% našeg ukupnog broja studenata. Ali taj 1%, nažalost, srednjoškolcima, pa čak i njihovim roditeljima, stvara prvi i jedini utisak o tome šta se na našem fakultetu izučava. Ja sam imala srećnu okolnost da sam od prvog razreda srednje škole u Istraživačkoj stanici Petnica pohađala seminar „Geologije i hidrohemije” i nije mi bilo teško da se opredelim za fakultet. Kada sam pošla u Petnicu, nisam znala da je geologija toliko kul. Svaka naredna godina u Petnici mi je potvrđivala da ne mogu pogrešiti ako upišem Rudarsko-geološki fakultet. I evo me sada, osam godina nakon prvog odlaska u Petnicu – završavam fakultet, u Petnici sam asistent na programu „Geologije i hidrohemije” i kroz mesec dana ću biti student master studija. Bolji izbor nisam mogla napraviti.

• Ako će samo 1% studenata Rudarsko-geološkog fakulteta raditi u rudnicima, šta je sa ostalih 99%? Da li to znači da se 99% studenata opredeljuje za druge smerove na vašem fakultetu, za koje verujem da mnogi srednjoškolci nisu čuli?

Apsolutno! Većina studenata je na drugim smerovima, koji ne mogu ni doći do izražaja zbog onog „rudarski” u nazivu obrazovne ustanove. Naš fakultet je podeljen na dva odseka: rudarski i geološki. Svaki odsek ima po nekoliko smerova, a na kasnijim godinama su ti smerovi podeljeni na module. U okviru rudarskog odseka imamo: Rudarsko inženjerstvo, Inženjerstvo zaštite životne sredine i Inženjerstvo nafte i gasa (to je sada popularno), dok na geološkom odseku imamo: Opštu geologiju, Geotehniku (ja sam na tom smeru), Geofiziku i Hidrogeologiju. Mogu vam reći da na određenim smerovima broj devojaka prednjači u odnosu na momke, često budemo u većini i to je ono što obožavam. Volim kada smo mi cure glavne. Konkretno, na departmanu za geotehniku tokom osnovnih studija ja slušam i geološke i građevinske predmete, tako da kada me neko pita šta je geotehnika, obično kažem da je to miks geologije i građevine, laički rečeno. Mogla bih vam satima pričati o svom smeru, gde se geotehničari mogu zaposliti posle studija, kako izgleda naš posao i koliko je sve to zanimljivo. Možda nekom drugom prilikom...

• Rekla si da su smerovi na vašem fakultetu veoma perspektivni, možeš li objasniti našim čitaocima zašto studenti vašeg fakulteta imaju sigurnost da će ubrzo nakon završetka studija naći posao? Da li zaista ima dosta posla u vašoj struci?

Naravno. Vidite, jednostavno je. Za razliku od „popularnih” fakulteta, o kojima sam malopre pričala, naš fakultet je mali. Nas ukupno ima blizu dve hiljade, a na nekim fakultetima se toliko studenata upiše po godini. Pritom, podeljeni smo u nekih petnaestak poddisciplina. Svake godine na svakoj poddisciplini studije završi 20–30 studenata. Dakle, upoznati smo sa tim koliko pravnika, ekonomista, doktora medicine ili „FON-ovaca” završi fakultet svake godine. Koliko god popularni ti fakulteti bili, zaposliti 1.000 studenata i 20 studenata – nije isto. Naš fakultet ima sreću što se u rudarstvo u Srbiji sve više ulaže i što se otvaraju nova radna mesta. Mi geotehničari smo suštinski neizostavni prilikom izrade bilo kog građevinskog projekta. Što znači, dokle god se u našoj zemlji bude gradilo, za geotehniku će biti posla, dokle god se budu eksploatisale rude metala i ugalj, za naše studente rudarskog inženjerstva će biti posla. I zato ne brinemo. Sve više ima posla u našoj struci, a malo je studenata koji ovaj fakultet završavaju. U ovakvim okolnostima naći posao nije teško. 

• Da li se teško upisuje Rudarsko-geološki fakultet? S obzirom na to da si nam rekla da se geologija i rudarstvo ne izučavaju u srednjoj školi, sa kakvim predznanjem bi bilo poželjno upisati RGF?

Prijemni za Rudarsko-geološki fakultet nije uopšte težak. Znam da ovaj odgovor uvek varira u zavisnosti od toga koju osobu pitate. Ako pitate „štrebera”, reći će da je prijemni smešan. Ako pitate đaka koji nije bio previše posvećen učenju u srednjoj školi i koji nema dobru osnovu, reći će da je prijemni osrednje težak, ali da može dobro da se spremi. Na prijemnom ispitu možete polagati jedan od tri predmeta: matematiku, fiziku ili hemiju. Na prijemnom se zaista zahtevaju elementarne stvari iz ovih predmeta, stvarno elementarne. Možete naći zadatke sa prethodnih prijemnih ispita i sigurna sam da će većina srednjoškolaca bez spremanja znati da uradi bar polovinu zadataka. Uz malo pripreme, prijemni ne treba uopšte da vam bude problem. 

Što se tiče samih predmeta i predznanja na našem fakultetu, poželjno je znati matematiku, fiziku i hemiju. Kada kažem znati ove predmete, ne mislim da treba da budete eksperti, već da ste savladali elementarno gradivo ovih predmeta iz srednje škole. Ostali predmeti su novina za sve brucoše i studente starijih godina. Svi smo jednaki. Svi ih učimo od nule i to je olakšavajuća okolnost. Ne morate brinuti da li ste nešto dobro savladali ranije ili ne. Učite svi ispočetka. Mislim da je to sjajna prednost. 

• Šta bi za kraj poručila srednjoškolcima koji još nisu upisali fakultet?

Polazak u osnovnu školu, polazak u srednju školu, a isto tako i polazak na fakultet predstavljaju za nas veliku promenu, usled koje se javlja i mali strah, strah od nepoznatog. Nema u tome ništa loše, prirodno je, izlazimo iz zone komfora, iz jednog segmenta života na koji smo se navikli i ulazimo u novi. Ako niste sigurni u to šta biste upisali i još ne znate šta vas interesuje, moj savet vam je da upišete bilo šta što ima potencijala da vas zainteresuje. Neki će me možda osuditi zbog ovog saveta, ali znam zašto to kažem. Upišite nešto kako biste zadržali radne navike i kako se ne biste previše ulenjili. U slučaju da ste odlučili, težite tome i budite uporni. Najiskrenije se nadam da će ova priča o Rudarsko-geološkom fakultetu zaintrigirati čitaoce dovoljno da se oprobaju na našem fakultetu. Kao što rekoh, mnogo je kul i ne postoji šansa da vam bude dosadno. Pored obaveznih predavanja, imamo rad u laboratorijama, terenski rad svake godine, fakultetske žurke, konferencije, čuvenu Georudarijadu i sl. Zaista, mnogo dešavanja tokom školske godine, a nakon studentskih dana koje ćemo svi mi pamtiti – čeka nas posao. I naravno, s obzirom na to da stvarno mogu da pričam o fakultetu danima i znam da imam još toliko toga da kažem, ostaviću prostora svim srednjoškolcima koje ovaj intervju bude zainteresovao da mi se jave na mejl: studentprodekan@rgf.bg.ac.rs ukoliko imaju nekih nedoumica i pitanja. Stojim vam na raspolaganju. I da, želim vam svima lep početak studentskog života, da učite, ali i da uživate, nikako samo jedno od ova dva.