(Preuzeto sa sajta RTS - 21.10.2016. )
Reklame za potenciju, nasledstva dalekih rođaka iz inostranstva, dobitak na lutriji... Sve su to neželjene poruke ili „spemovi“ koje građani dobijaju svakodnevno, nabraja Jovan Šikanja, administrator za bezbednost kompanije „Limundo“.
Učestvujući na panel-diskusiji „Spemovanje ludom radovanje“ u Muzeju nauke i tehnike, povodom Evropskog meseca sajber bezbednosti, Šikanja kaže i da „spem“, osim neželjenih poruka, predstavlja snažan pokretač u raznim vrstama sajber napada.
Dodaje da najčešće možemo dobiti neželjene poruke kroz razne reklame, ali možemo tako dobiti i viruse, a može nam se desiti i da nas prevare i „opelješe“.
Šikanja je rekao da vrlo često dobijamo „spem“ poruke, koje su na engleskom jeziku, i dodaje da nam to govori da nešto nije u redu, ali, nažalost, postoje i oni koji se upecaju na takve „spemove“.
„Statistika kaže da je Gugl 40 puta efikasniji od Fejsbuka i Tvitera zajedno, tako da ne treba da nas čudi što je mejl najefikasniji metod za prevare građana“, navodi suosnivač kompanije „Mejnstrim“ Boško Radivojević, dodajući da više od 90 odsto neželjenih poruka koje budu isporučene na mejl otvoriće oko 20 odsto korisnika i na njih će odgovoriti negde oko tri odsto, što je, kako je naveo Radivojević, ogromna brojka.
Zakon o inspekcijskom nadzoru reguliše probleme nezakonskog „spemovanja“, rekao je IT pravnik iz kompanije „Ptiček“ Žarko Ptiček, navodeći da „spem“ možemo dobiti i u poštanskom sandučetu, kao i putem tekstualne poruke.
„Oznaka 'netražena' upravo definiše da li je nešto 'spem' ili ne“, rekao je Ptiček i dodao da zakon definiše da mora da postoji saglasnost primaoca takve poruke sa pošiljaocem.
Izdvojiti vreme za pažljivo čitanje poruka
Glavni specijalista u Centru za reagovanje na napade na informacioni sistem MUP-a Srbije, Vladan Babić, smatra da mi sami treba da izdvojimo 30 sekundi kako bismo pažljivo pročitali te neželjene poruke, jer ne postoji neki uređaj koji će nas zaštititi od ljudske greške.
Babić je istakao da je najbolje da edukujemo decu, a i roditelje, kako bismo smanjili broj krađa identiteta i prevara uopšte.
