(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 02.03.2018. )
Da li znate da kroz našu glavu dnevno prođe oko 70.000 misli? Ako se pitate šta se s njima dešava, odgovor je da prolaze kao oblaci na nebu ustupajući mesto novim koje dolaze.
Foto: Pixabay
Misli su i još neizgovorene reči na koje svako od nas reaguje različitim emocijama, a veza između misli i emocija vrlo je jaka, kaže za „Život Plus“, Zorica Tomić, profesor na Seminaru za društvene nauke na Filološkom fakultetu u Beogradu.
- Pošto su misli još neizgovorene reči, mi živimo tako što neprekidno vodimo unutrašnji dijalog. Emocije su naše reakcije ne samo na spoljašnji svet, već i na misli kojima pokušavamo da svetu u kojem živimo damo neki smisao. Na primer, dete se igra i polomi igračku, počinje da plače, jer procenjuje racionalno da će taj događaj imati loše posledice, više neće moći da se igra sa tom igračkom, dobiće grdnju od roditelja, što znači da njegova reakcija odgovara njegovoj proceni. To znači da možemo da kontrolišemo način na koji ćemo da reagujemo na događaje iz spoljašnje sredine, objašnjava sagovornica:
- Na primer, u porodicama u kojima se viče, psuje i u kojima se ljudi uzajamno ne poštuju, deca uče kako da komuniciraju, na koji način da reaguju u određenim situacijama koje su stresne, koje ih plaše ili su im nepoznate. Ako hoćemo i želimo da rastemo u duhovnom smislu, moramo da se bavimo prevaspitavanjem, svako mora da bude sopstveni pedagog, da radi na promeni te matrice ukoliko je loša, preporučuje Zorica.
Povucite ručnu
Ali to nije lako, jer je iskustvo svakog od nas opterećeno brojnim zabludama i naučenim obrascima ponašanja i komunikacije. Ako želimo da prevaspitamo svoje misli i emocije, najvažnije je da ne žurimo, jer samoprevaspitavanje je rad na sebi.
- Najbolji način da se krene sa procesom prevaspitavanja je da "povučete ručnu". Na primer, kada vidite prijateljicu koja je lepo obučena, a vi joj ne date kompliment, ako za samo jedan sekund zaustavite misao i konstatujete da vas razara zavist, to je već trenutak u kojem možete da počnete da se menjate. Važno je samo da postanete svesni svojih misli, da ih prihvatite i promenite. Istočnjaci u jogi praktikuju meditaciju, a meditacija se događa kad god ćutite, kad god ste sami sa sobom. Primirite se i postavite se u poziciju posmatrača sopstvenih misli, savetuje sagovornica. To će da vam omogući uvid, jer da biste nešto stvarno mogli da vidite, posmatrate i sagledate, morate da se udaljite.
- Dovoljno je već to posmatranje sopstvenih misli, kao oblaka na nebu. Pojavi se misao i mi kažemo „neka prođe, ovo je glupost“ ili „malopre sam osetila zavist, u redu i to je za ljude, neka prođe“. Važno je samo da ne tonemo dublje u neki od tih meandara, "slepih crevaca" u koje nas naš um neminovno vodi. Jeste teško, ali nije nemoguće. Jedina stvar koja bi trebalo da nam bude važna jeste da ne osuđujemo sebe. Nešto najgore što možemo da uradimo sebi je da sami sebe ne poštujemo.
Jedinstveni u kosmosu
- Svako od nas je jedinstven, neponovljiv i fenomenalan, ali nema ko to da nam kaže. Jednom, jedini put u istoriji kosmosa, dogodi se pojava svakoga od nas, ali nas niko ne uči da je to velika stvar. I zamislite da tom neponovljivom, doduše, nesavršenom biću, govorimo sve najgore moguće stvari - objašnjava naša sagovornica i dodaje da bi bilo dobro da svako od nas ima svoj rečnik grdnje koji bi upućivao sebi, ali bez psovki i pogrdnih epiteta.
- Morate da izaberete pravu reč, jer izgovorena reč je vibracija i nosi značenje koje ima uticaj na druge osobe, a posebno na nas same. Kada sebi kažete ružnu reč, to vam potpuno menja pogled na stvarnost. Jako je važno kako se obraćate sebi kada ujutru ustanete, a najbolje što sebi možete da kažete je „pogledaj kakav je dan danas, ispred tebe je brdo mogućnosti!" - kaže Zorica.
Svako od nas je nesavršen, ceo život učimo, jer kada bismo bili savršeni, bili bismo dovršeni, a kada bismo bili dovršeni, ne bismo imali razloga da živimo, konstatuje Zorica i za kraj poručuje:
- Dok god želimo, živi smo. I zato želite!
Pronađite lepotu
- Gde god da ste potrudite se da pronađete pozitivnu formulaciju na svemu na šta vam padne pogled - od drveta, preko sunca do prljave šoferšajbne. Idete ulicom i vidite prljav auto, ali lep broj tri na kraju, vidite ružnu ženu sa lepim kaputom. Iako primetite da nešto nije idealno i savršeno, jer niste u Diznilendu, nego u stvarnom životu, vaš jedini posao je da vašu pažnju usmerite ka pronalasku onoga što je lepo. A lepote ima svuda! Pokušajte i već posle desetak minuta, primetićete da se vaše raspoloženje promenilo, a ta promena vas vodi ka srećnijem i ispunjenijem životu - kaže Zorica Tomić.
Dobitna komunikacija
U knjizi koju priprema, "Dobitna komunikacija", na mnoštvu primera naša sagovornica objašnjava značenje ovog pojma:
- Komunikacija je dobitna samo ako se moje i vaše zadovoljstvo susretnu. Svakodnevno pričamo sa ljudima, na razne teme i iz raznih razloga, ali je komunikacija dobitna samo ako iz tog razgovora obe strane izađu zadovoljne i pametnije. Ako nekog naljutite ili rasplačete, ne možete ni vi da budete zadovoljni. Naprotiv, to znači da ste vrlo sebični jer ste zadovoljili samo svoje potrebe. Razgovor, istina, ne može uvek da bude prijatan, ali i onda kada upućujete čak i dobronamernu kritiku, treba da vodite računa na koji način to radite.
Radionica za muškarce i momke
- Imam nameru da napravim radionicu samo za muškarce i momke, a ideja je da pokažemo kako na njih utiču današnji kulturno uslovljeni standardi. Muškarac u tradicionalnom, patrijarhalnom društvu mora da bude taj koji će u muško-ženskim odnosima da načini prvi korak. To je veliko opterećenje, jer su se okolnosti bitno promenile. Sa jedne strane, muškarci su obeshrabreni, a žene i dalje očekuju da im muškarci priđu i fantaziraju o onome koji će siguran i samouveren napraviti prvi korak. U realnosti, to će učiniti retki, uglavnom oni koji izgledaju onako kako im mediji kažu kako da treba da izgledaju. Cilj je da se muškarci malo okuraže, da nauče kako da uživaju u igri komunikacije, kako da zavode, ali i kako da gube i da shvate kada je momenat da se povuku.
