(Preuzeto sa sajta 021 - 17.04.2018. )
Brojna istraživanja upućuju na to da smeh jako pozitivno deluje na čovekovo zdravlje.
Foto: Pixabay
Tako su istraživači na Univerzitetu Indijana početkom devedesetih godina pozvali studente da dobrovoljno daju krv, pa ih "počastili" kartama za projekciju urnebesne komedije. Gledaoci su se tokom projekcije grohotom smejali, ali nisu znali da će kad izađu iz bioskopa još jednom dati krv.
Istraživači su uporedili i analizirali u laboratoriji dva uzorka krvi i nalazi su pokazali da je u krvi koja je uzeta nakon filma bio znatno veći broj ćelija koje čuvaju imunitet nego u krvi koja je istim ljudima uzeta pre gledanja filma.
Kako bismo se nasmejali, dijafragma mora da se podigne 18 puta u sekundi pa smejanje prisiljava trbušne, ramene i grudne mišiće na zbijanje, a u toj "vežbi" učestvuju i srce, pluća te jetra.
Između ostalog, tako se tokom smejanja povećava udeo kiseonika koji kroz krv ulazi u organizam, što telo brzo snabdeva energijom. Postoje istraživanja koja su dokazala da smeh ubrzava rad srca za 10 do 20 odsto i da povećava protok krvi kroz krvne žile za 22 odsto.
Dok se smejemo, raste i lučenje hormona sreće: serotonina, endorfina, dopamina i noradrenalina. Naučnici su davno utvrdili da ti hormoni deluju direktno na ljudski mozak, stvarajući osećaj zadovoljstva i sreće.
Tako na kraju smeh deluje preventivno i blagotvorno u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, poboljšava neurološki sistem, te omogućava bolji san. Smeh pomaže i da lakše prebrodimo krizne situacije u životu, te pomaže da se oslobodimo negativnih emocija, između ostalog straha, ljutnje, besa i ogorčenosti, što takođe doprinosi psihičkoj stabilnosti.
Nažalost, uprkos svim pozitivnim efektima smeha - retko se smejemo, a smeh je najbolji lek protiv stresa i drugih životnih navika koje nam narušavaju imunitet. Istraživanja pokazuju da se odrasli ljudi nasmeju tek od 13 do 17 puta tokom dana, što neretko i nije povezano s nekim zaista duhovitim stvarima, nego situacijama koje nisu nužno smešne.
