(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 12.02.2018. )
Logika tržišta, odnosno sve veća tražnja za svim strukama i znanjima u Aziji, razlog je ogromnog interesovanja koje vlada za orjentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde se sva mesta za studije kineskog, japanskog, turskog i arapskog popune još prvog dana upisa, i zauzmu ih - najbolji.
Foto: Pixabay
Orijentalistika je trenutno, ističe dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković, i najbrojnija katedra na ovom fakultetu.
"Na japanski primamo 64 studenta, od toga 30 na budžetu, na kineski 30, od toga 20 na budžetu, na turski 53 studenta sa visokim procentom budžetskih mesta, a isto je za arapski jezik", kaže Marković.
Ona objašnjava da fakultet nastoji da izađe u susret studentima čiji je "pogled definitivno usmeren ka Aziji", pa je u planu otvaranje smera indologije.
„Kad izmestimo Geografski i Biološki fakultet iz svoje zgrade...moći ćemo da podignemo iranistiku na četvorogodišnji studijski nivo, da otvorimo lektorat za Filipine i Indoneziju, što je takođe veliki potencijal za Srbiju. Možemo koreanistiku da pretvorimo u četvorogodišnje studije. Sve je spremno, ali prostora nema ", objašnjava Marković.
Profesorka kaže da su mladi svesni činjenice da ekonomije zemalja u Aziji beleže u proseku godišnji rast od šest do sedam posto, da je Kina lokomotiva tog rasta trenutno, a tu su i Indija, Iran, Turska, Japan.
"Japan je razvijena ekonomija koja neće više rasti spektakularno, ali je u decembru Japan postigao punu zaposlenost. Japan uvozi radnu snagu sa Filipina i Indonezije, iz Južne Koreje, Kine, ali i iz Evrope i Amerike, jer može da ponudi konkurentne nadnice i plate, odlična primanja. Naši mladi osećaju da se taj dinamičan razvoj i otvaranje šansi dešava u Aziji i zato žele da uče turski - tu je ogromna navala, zatim arapski, kineski i japanski", primetila je Marković, inače japanolog.
Veliko interesovanje za japanski jezik primećuje i lektor za izborni japanski jezik Tacuja Hirano, koji kaže da je pre tri godine, kada je počeo da radi na Filološkom fakultetu, imao osam studenata, a sada, samo na prvoj godini, ima njih 55.
Hirano već osam godina živi u Srbiji, koju, naglašava, mnogo voli, toliko da na "Jutjubu" ima svoj kanal putem koga emituje spotove i kratke filmove snimljene po Srbiji, sa željom da svojim sunarodnicima, ali i ljudima širom sveta pokaže njene lepote.
Ističe da je iz godine u godinu sve veće interesovanje studenata za japanski jezik, ali mu je žao što će im po završetku fakulteta biti teško da pronađu posao, jer nema mnogo japanskih kompanija u Srbiji.
Hiranovoj posvećenosti Srbiji i njegovoj odluci da ostane u toj zemlji divi se njegov kolega Sava Popović, doktorand na studijama japanske kulture na Filološkom fakultetu i saradnik u nastavi, naročito nakon povratka iz Tokija gde je proveo godinu dana kao istraživač na tamošnjem univezitetu.
On primećuje da je u Beogradu sve prisutnija japanska popularna kultura i da su mladi veoma zainteresovani za to, ali posebno ga je fasciniralo interesovanje Japanaca za Srbiju, i to što na Tokijskom univerzitetu za strane studije uče srpski jezik i igraju folklor.
Popović je u Tokiju upoznao dvadesetak Japanaca koji poznaju srpski jezik.
"Neverovatno mi je da ljudi koji žive tako daleko imaju tako prisan kontakt sa našom kulturom. Neverovatan je taj prisan i intenzivan odnos koji Japanci imaju sa srpskom kulturom", ističe Popović.
